Власеничко подручје, својим географским положајем , богатством флоре и фауне и очуваном животном средином погодно је за развој разних видова туризма – транзитног, зимско-планинског, сеоског, ловно-риболовног, здравственог. Посебно обиљежје овог краја су високе и густе шуме. На једног становника долази 0,70 хектара шумске површине (европски просјек је 0,34). Ове шуме су вриједне и по саставу и врсти дрвећа. Поред стогодишњих букава, јела, јавора, борова и смреке, овдје се може наићи и на примјерке Панчићеве оморике. Обиље шумских плодова, нарочито разних врста гљива (вргањ, смрчак, лисичарке, рујнице, редуше и др.) и распрострањеност разне дивљачи (срна, дивља свиња, медвјед, вук, лисица, зец и др), те релативно богаство рибљег фонда у Студеном и Зеленом Јадру, Тишчи и Дрињачи (пастрмка, младица, липљан, мрена, шкобаљ, клен и др.) такође мотивишу одређене категорије туриста да долазе у овај крај.
Шансу за развој зимског туризма нарочито пружа планина Јавор на којој се од 1984. године налази зимски спортско- рекреативни центар “Игришта”. На надморској је висини од 1.019 метара, а само седам километара удаљен од града, на магистралном путу којим у зимском периоду пролазе колоне туриста, чије су крајње дестинације олимпијске планине Јахорина и Бјелашница удаљене око 100 километара од Власенице. Међу најљепшим природним амбијентима овог краја на првом мјесту је планинска висораван Ружина вода (око 1.130 м надморске висине) која се простире на путу према Хан Пијеску, данас привлачно излетиште Власеничана, а због густих шума (претежно четинарских) зелених ливада и пропланака и хладне чисте воде има и обиљежја праве ваздушне бање. Карактеристична је и висока концентрација озона у ваздуху у овом региону.